Блог Општинског огранка ДСС у Смедеревској Паланци

Трибина Фонда: Срби су за НАТО „балкански Руси“

dssspalanka | 29 Јануар, 2010 21:29

Срби су за НАТО “балкански Руси” и зато је НАТО применио стару-нову “формулу обуздавања”: мала Србија-стабилан Балкан, оценио је проф. др Миломир Степић, на трибини Фонда “Слободан Јовановић” одржаној у Коларчевој задужбини.

Говорећи о ширењу НАТО и геополитичком положају Србије, професор Факултета за међународну економију Мегатренд Универзитета је истакао да је улога ове Алијансе, коју су основале САД, и након Хладног рата остала иста - задржавање униполарног америчког глобалног вођства, контроле у Евроазији и “обуздавање” не само Русије, већ и Кине, Индије, Ирана…

- Теоријско-концепцијска основа америчког стварања НАТО, заснива се на концепцији Николаса Џона Спајкмана о “Римленду”, који окружује Евроазију. Његов силогизам гласи: Ко контролише “Римленд”, влада Евроазијом. Ко влада Евроазијом, контролише судбине света. Циљ Североатлантског пакта се од оснивања није променио, а то је Русија, или, по Мекиндеру “Хартленд”. Зато се НАТО ширио у неколико наврата, у неколико фаза, према Истоку - сматра Степић.

На том путу дошао је и до Балканског геополитичког лука, а самим тим и до Србије коју Запад посматра као балкански “Хартленд”, данас сасвим окружен “Римлендом”. Професор објашњава да је Алијанса зато применила поменуту “формулу обуздавања”: Мала Србија-стабилан Балкан.

- Створили су супарничко окружење, економски нас исцрпљивали, креирали су и на крају признали наводну независност “натоидне” републике Косово, где су стационирали своје снаге, изградивши базу “Бондстил”, која је постала симбол контроле овог дела света. Америчка перцепција Европе је јасна и заснива се на ономе што је још Бжежински рекао: Европа је најбитнији амерички геополитички мостобран на Евроазијском континенту. Како би спречио да Руси „преотму” Стари континент, НАТО савез примењује инструментаријум геополитичког одузимања, којег сам условно назвао „цевоводним”. САД су изнеле став о томе како Русија геополитички злоупотребљава Европу услед њене зависности од гаса као енергента. Руси на то нису рекли ништа већ се одлучили за градњу скупље варијанте гасовода, “Јужног тока”, који ће, због сигурности, бити спроведен делом испод Црног мора, на путу до коначног одредишта - Италије, односно Европе - истакао је Степић. Професор је додао да се на путањи тог гасовода нашла и Србија, али само као транзитна земља. Кључну улогу игра Бугарска, као будуће чвориште „Тока”. По његовом мишљењу, ова суседна држава, као и Румунија, примљена је по убрзаномпоступку у Европску унију и НАТО једино због развоја супарничког пројекта гасовода - „Набуко” - којег подржавају САД, а чији је циљ да пресече „Јужни ток” и Европу ослободи зависности од руских енергената.

Професор Степић и Милош Јовановић, уредник трибине Фонда

- По aмеричким проценама Бугарска и Румунија нису биле спремне да уђу у ЕУ и НАТО. Стварни циљ њиховог пријема је био излазак НАТО на Црно море и остварење зоне одсецања руског утицаја од Балтичког мора и Медитерана. У тој “игри” се нашла и Србија коју “Набуко” пројекат треба да заобиђе, а која треба свој однос према НАТО да преломи преко проблема Косова и Метохије, пошто је већина европских земаља и чланица НАТО већ признала независност српске јужне покрајине. Косово је пре свега духовно, али и важно економско питање за нашу земљу. Резерве лигнита у тој покрајини су огромне у светскимразмерама. Косово и Метохија располажу са тек нешто мање лигнита него у Кина, а много више него цела Заједница независних држава (ЗНД).

Ако независност није признало само пет од 27 земаља ЕУ и само четири од 26 европских чланица НАТО, с разлогом се поставља питање: Како расписати референдум за приступ НАТО, али не и за улазак у Европску Унију - закључио је гост трибине Фонда Слободан Јовановић, одговарајући на питања бројне публике. На интересовање, хоће ли успети најновији покушај НАТО, да са Запада успешно продоре у Русију, професор је одговорио да је мало вероватан успех таквог подухвата, али је вероватно да би овакав покушај нанео Русији веома велику штету.

Посетиоце су занимали разлози, ради којих Србија успоставља све пријатељскије односе са САД, без обзира на чињеницу да је та држава окупирала Косово?

- Не ради се о пријатељству, већ присили. Као што су у средњем веку постојали вазали, тако смо и ми, али не само ми, принуђени да поново будемо нечији вазали и то чинимо. Не видим бољу дефиницију тог односа - нагласио је проф. др Степић.

Професор Степић се осврнуо и на однос Србије према чланству у Европској унији. Запитао се је ли могуће да Србија уђе у Европску Унију а не и у НАТО, ако се зна да су ове две организације комплементарне и да је од дванаест нових чланица ЕУ, њих десет прво приступило Североатлантској алијанси? Да ли је могуће расписати референдум о прикључењу НАТО, а не и Европској Унији, када с зна да од 27 њених чланица само шест није у НАТО и да су најмоћније државе старог континента део тог савеза који је према Србима имали једнак однос од доба распада СФРЈ, а данас према Србији воде једино политику ултиматума?