Блог Општинског огранка ДСС у Смедеревској Паланци

Сваки грађанин Србије сам својим очима види и осећа да је земља угрожена економски, социјално, политички и морално Поштовани пријатељи, Десету Скупштину Демократске странке Србије сазвали смо ванредно не само зато што су прилике у земљи тешке и неподношљиве, већ и зато што се због погубне политике садашње власти земља налази у великој опасности. Домаћој привреди прети потпунo урушавање. Социјална беда и безнађе шире се Србијом, а беспомоћни људи остају на улици без посла и могућности да прехране себе и своје најближе. Угрожена је територијална целовитост земље и прете нам нови сепаратизми. Озбиљно се доводе у питање и опште моралне вредности на којима је почивало и почива наше друштво. Република Српска је остављена од режима у Србији да сама води битку за опстанак, а појединим потезима режима та битка се додатно отежава. А на све ово свеколико пустошење земље садашњи властодршци одговарају да је Србија на правом путу, да бележи успех за успехом, подвиг за подвигом, да светла будућност само што није започела. Никада у Србији није било више обмана и лажи и то од Владе која се самозвано назвала социјално одговорном Владом. Док људи масовно остају без посла, власт им обећава, како каже, нове мегаинвестиције. Док сатире домаћу производњу, уништава пољопривреду, необуздано задужује земљу, садашња власт обмањује народ како Србија излази из кризе и како ће колико већ сутра Србију премрежити новим аутопутевима. Док су због курса динара пензије преполовљене, власт обећава да се пензије неће смањивати. Док се тајно договара о уласку у НАТО, власт јавно обећава војну неутралност. Док се заклиње да никада неће признати Косово, иста власт признаје Еулекс и потписује споразуме којима признаје границу Косова. Док се наводно залаже за целовитост земље и поштовање Устава, садашњи режим газећи Устав прави од Војводине државу у држави. Али шта друго и можемо да очекујемо од власти која је настала на превари грађана прекрајањем њихове изборне воље. Таква власт може само да настави да упропашћава Србију и она то свакога дана непрестано и чини. Зато је важно да јавно и гласно кажемо да власт коју су направили домаћи тајкуни и страни амбасадори пустоши нашу земљу, да то мора што пре да се заустави и никада више не сме да се понови. Владу Србије морају да бирају искључиво и само грађани Србије. Сваки грађанин Србије сам својим очима види и осећа да је земља угрожена економски, социјално, политички и морално. То само неће да виде односно не усуђују се да виде режимски медији у којима је свака реч строго контролисана. Зато свакога дана мора да се извештава о новој дипломатској победи, новом значајном стратешком партнерству са неком од великих држава или о нашем неспорном лидерству у региону. Тако и иде ред дипломатских победа, ред домаћих успеха. Али на нашу велику несрећу Србија је због погубне политике власти лидер у ширењу беде, безнађа и штрајкова. Страшна слика самоповређивања радника и изнемоглих штрајкача глађу никада се пре се у таквом облику није видела у Србији. Власт мисли да тиме што у медијима крије ове страховите размере социјалне беде која потреса Србију, може да и од народа сакрије истину да једноставно целу земљу гура у бездан. Данас се зато поставља питање коме народ треба да верује: да ли властима које га лажу како Србија непрестано и у сваком погледу напредује, или пак треба да верује ономе што у свакодневном животу доживљава и гледа својим очима, а то је свеопште немаштина и пропадање. Зашто највиши представници власти не оду код гладних радника да им објасне да нису гладни и да Србија сваког дана напредује и да је на правом путу? Пошто се Демократска странка Србије од свог оснивања подједнако упорно и доследно залагала и за одбрану националних интереса и за одбрану демократских начела, наша је велика обавеза да и данас укажемо да власт безобзирно крши неприкосновена демократска начела и поврх тога им се још и изругује. У Србији се поново успоставља партијска држава, што је најсигурнији пут да се потпуно уруши држава и обесмисли идеја правне државе. Властима није било довољно што су све утицајне медије ставили под своју беспоговорну контролу, већ су да би додатно дисциплиновали јавност наметнули свој антидемократски и антиевропски закон против слободе медија. Зарад заштите интереса владајућег конгломерата партија демократија се баца под ноге, омаловажава Народна скупштина и права посланика, а најшира јавност се третира као да је малолетна и недорасла. Под видом опшег реизбора судија доводи се у питање начело независности судства, а при томе се уопште не обазире ни на озбиљна критичка упозорења која долазе из надлежних европских институција. Преостаје још да се свака општина и свака, па и најмања месна заједница, приведе светлој будућности тако што ће добити нову европску власт. Па колико кошта да кошта. Ништа од овога није новo, све је то већ давно виђено и на силу спровођено у Србији. Србија је данас ретка ако не и једина држава у свету која се са међународним факторима договора како да превари сопствени народ. Вероватно смо једина држава која тајно склапа међународне споразуме и онда их илегално примењује. Јер како другачије, ако не тајним, назвати међународни споразум између власти Србије и Еулекса о успостављању границе између Србије и Косова. Осим што грађани знају да је овај споразум потписан, нико осим власти не зна шта тај споразум садржи. Иако сви међународни споразуми да би ступили на снагу и да би се примењивали морају бити објављени у Службеном гласнику Србије, власт је одлучила да овај споразум остане тајна и да га самим тим илегално примењује. А шта тек рећи о прошлогодишњој декларацији и закључку последњег самита шефова држава НАТО пакта који се односи на Србију? Од наших грађана се најбржљивије крије да су шефови држава чланица НАТО пакта званично подржали опредељење садашње власти у Србији да наша земља постане чланица НАТО. Уместо да шефови држава овог једино преосталог војног савеза подрже званично проглашену војну неутралност Србије, они су од садашње власти добили уверавања да је Србија заправо опредељена да уђе у НАТО пакт, а да војна неутралност овој власти служи само за тренутну домаћу употребу. Више је него јасно да их је садашња власт уверила да ће закулисним и тајним радњама увући Србију у НАТО. На нама је обавеза да учинимо све што можемо како би се народ на слободном референдуму изјаснио да ли је Србији место у НАТО пакту. Реч је о судбоносној одлуци за будућност народа и држава и самим тим ова одлука припада искључиво грађанима Србије. Пошто смо се у претходне две године наслушали толиких силних лажних обећања и видели толико безобзирних обмана и пошто је оваква политика власти потпуно унизила достојанство српске државе и народа, опустошила српску привреду и разградила државу, данас се сваки човек у Србији пита како да се заустави даље пропадање земље. Како да се ишчупа Србија из тешке економске, социјалне, политичке и моралне кризе, како да се држави и народу врати и нада и достојанство. Ми данас на нашој Десетој Скупштини поручујемо грађанима Србије да је Демократска странка Србије проверена у најтежим искушењима и да је увек гледајући народ у очи говорила истину и непоколебљиво бранила националне циљеве и интересе грађана. Проверена и поуздана Демократска странка Србије својом државотворном и демократском политиком може да препороди и обнови Србију. Ми смо једина странка која је увек и најодлучније водила рачуна и о државним и националним интересима, као и о демократији и владавини права. Само је Демократска странка Србије утемељила политику која обједињава државотворна и демократска начела. Зато је и наша обавеза и наш циљ да се заједно са грађанима најпре изборимо за што хитније расписивање избора, а онда да се на начелима државотворне и демократске политике формира српска влада која ће започети веома тежак пут извлачења земље из свеопште и дубоке кризе. Рекао сам да пошто је проверена и поуздана, Демократска странка Србије својом државотворном и демократском политиком може и има снаге да обнови и препороди Србију. Право је место и право је време да грађанима саопштимо који то програм и коју политику на следећим изборима ми нудимо Србији као алтернативу погубној политици садашње власти. И зато данашња ванредна Скупштина ДСС разматра и усваја два програмска документа Наш пут – Начела националне политике за будућност Србије и Декларацију о економској будућности Србије. Ова два документа представљају основу нашег изборног програмa. Ми данас бирамо и људе за нови састав страначких органа како би на најбољи нaчин могли да спроведемо ову политику на добробит Србије и свих њених грађана. Уверен сам да Начела националне политике за будућност Србије представљају најбољи и свеобухватни програмски документ за утврђивање и вођење државне и националне политике. У њему је садржано дванаест начела. Почетно и прво начело с правом истиче Устав Србије као брану дезинтеграцији државе. Од непроцењивог је значaја што је Устав донет једногласно у Скупштини Србије и што је потврђен на слободном референдуму вољом народа. Устав је једном заувек запечатио да је Косово и Метохија саставни део Србије. Видели смо и да су сепаратисти морали подуже да се довијају како да прекрше Устав да би у Статут Војводине унели елементе државности наше северне покрајине. Али и они су свесни да се свако кршење Устава легалним средствима може отклонити. Друго начело националне политике утврђује да је очување српске државности основ и мерило државотворне политике. Тиме смо јасно одредили однос између Србије и ЕУ. Пошто је Србија још раније истакла своје опредељење за улазак у ЕУ и годинама учествује у процесу европских интеграција, после противправног проглашења једностране независности Косова основно питање представља став Брисела о приступању целовите Србије у ЕУ. На Србији је одговорност да се залаже за отварање дијалога са Бриселом о питању поштовања принципа суверенитета и територијалног интегритета Србије. Посебно важно начело, које се односи на развој економски јаке и социјално праведне Србије, због свог је значаја разрађено у Декларацији о економској будућности Србије и о томе ћу касније посебно говорити. Свима је познато да је начело војне неутралности Србије утемељила Демократска странка Србије и да је потом и Скупштина Србије крајем 2007. усвојила декларацију која утврђује да је Србија војно неутрална држава. Ово начело националне политике је од пресудне важности за судбину и будућност земље. Оно омогућује да Србија у складу са својом историјом и државним интересима буде у кругу оних европских држава које спроводе политику активне војне неутралности, не конфронтирајући се са јединим преосталим војним савезом у свету. Да не говорим да начело војне неутралности спречава да наши грађани гину по ратиштима широм света зарад туђих интереса. У начелима националне политике истиче се и подршка Српској православној цркви, која је као најстарија институција српског народа кроз дугу историју чувала и сачувала његов идентитет и опстанак. Мора се решити суштинско питање демографске обнове пошто је угрожен опстанак и народа и Србије. Јасно је да се ово начело односи на обезбеђивање самог живота и постојања српског народа. Да би са економске и социјалне стране помогли демографској обнови неопходно је дугорочним мерама у пореском систему пронаћи начин за повољно решавање запослења и стамбеног питања породица које имају више деце. Постоје сасвим јасни разлози зашто смо као посебно начело националне политике издвојили подршку Републици Српској. Очување и просперитет Републике Српске је стратешки национални интерес Србије и српског народа. Свака одговорна власт у Београду треба сталним и систематичним спровођењем Споразума о паралелним специјалним везама да у највећој могућој мери убрзава повезивање наших привреда и да стално јача јединствени културни простор. Србија као гарант Дејтонског споразума има легитимно право да се залаже за очување уставног положаја Републике Српске који је гарантован Уставом БиХ као интегралним делом Дејтонског споразума. Данас када се Република Српска бори да утврди своје право да на референдумима решава своја најважнија питања, а ту свакако спада и питање уласка у НАТО, садашња власт у Србији својом антинационалном политиком и дискриминацијом невиних жртава у вези са текућом расправом о скупштинској декларацији директно подрива Републику Српску. Четири начела националне политике која се односе на националну и културну самобитност, просвету, образовање и науку, затим патриотизам и националну солидарност чврсто су међусобно повезана. Дуга историја српске државе, српске културе, просвете и националног идентитета представљају искуство које треба да нам омогући да Србија чува своју самобитност тако што ће остати исток западу и запад истоку. Од овог хиљадугодишњег искуства нема дубољег, бољег и трајнијег извора истинског патриотизма. Дванаесто начело националне политике представља национално јединство. Чврсто смо уверени да је остваривање најважнијих начела националне политике могуће једино уколико се успостави основна сагласност око суштинских националних и државних интереса. Јер сва искушења кроз која данас пролази Србија могу се превазићи уколико постоји чврст темељ националног јединства који неће зависити од променљивих опредељења актуелне политике. Изложена начела националне политике представљају окосницу изборног програма Демократске странке Србије и ми ћемо од грађана тражити подршку за ову државотворну политику. Чврсто смо уверени уколико би будућа Влада Србије водила политику засновану на овим начелима националне политике, да би успели да повратимо и стабилност и снагу Србије и да би успели да повратимо неопходно достојанство народа и државе. Други документ који представља основу изборног програма ДСС јесте Декларација о економској будућности Србије. Ми смо полазећи од економског програма ДСС израдили ову Декларацију, која на сажет начин утврђује реалну и одрживу економску политику за излазак земље из дубоке и тешке економске кризе. Својом Декларацијом о економској будућности Србије Демократска странка Србије не обећава лажно куле и градове. Напротив, реч је о економској политици која полази од истине да нас чека мукотрпан, дуг и поступан пут економског опоравка, који можемо остварити пре свега ако се уздамо у сопствене снаге и ако заједно са свим грађанима покажемо чврсту вољу и уложимо велики труд у обнову и препород националне привреде. Србији су преко потребне инвестиције и зато је неопходно подстицање и усмеравање нових инвестиција у кључне привредне гране: пољопривреду, грађевинарство, инфраструктуру и енергетику. Јасно је да ове гране ланчано покрећу делатност у свим осталим привредним гранама и у највећој мери доприносе запослености и подстицању потрошње грађана. Посебна пажња мора се обратити на оне гране привреде које су најзначајније доприносиле и запошљавању људи и економској ефикасности српске привреде. То су пољопривреда, металургија, машиноградња, електро-машиноградња, хемијска и металска индустрија, грађевинарство, енергетика, саобраћај и наменска индустрија. Пошто ове гране привреде учествују у три четвртине прихода целокупне наше привреде, потребно је да се у будућој реалној економској политици адекватно подржи њихов развој кроз модернизацију капацитета и улагање у развојне програме и иновације. У условима економске кризе, готово све земље су промениле своју пореску политику у корист што већег растерећења привреде и грађана. Пореска политика за коју се ми залажемо има за циљ подстицање инвестиција у привреди и отварање нових радних места. Декларација утврђује вођење рестриктивне и реалне монетарне политике, која ће обезбедити стабилност курса динара, али не на штету извозне конкурентности наших предузећа и смањења инвестиционих активности, јер су то два кључна циља економске политике у условима економске кризе. Политика задуживања ће садржати јасна ограничења у вези са укупним задуживањем државе и привреде, како би се обезбедила дугорочна финансијска стабилност земље. При доношењу одлука о новом задуживању неопходно је руководити се принципом да ни један кредит није скуп ако је уложен у домаћу производњу и запошљавање, а да ни један није повољан ако је намењен државној потрошњи. Мора се пружити конкретна финансијска и административна помоћ компанијама које имају извозне програме, у виду повољних кредита, са дужим роковима отплате и путем снижавања трошкова гаранција за извозне послове, пошто је извоз главни извор дугорочне монетарне стабилности и привредног раста. Велики привредни системи јавног или приватног сектора су окосница технолошког и индустријског развоја свих земаља. Економска криза је показала да привреде чија је снага заснована на конкурентности великих привредних система имају већу стабилност. Рад великих система везује запосленост и конкурентност највећег дела малих и средњих предузећа, понекад и читавих региона, обезбеђује усавршавање техничке и кадровске основе привреде, пресудно утиче на извозне резултате земље. Због тога њихову улогу треба схватити много шире од тумачења заснованог искључиво на броју запослених и економској ефикасности. Развој пољопривредне производње и очување аграрних ресурса Србије представља један од наших најважнијих циљева. Економски потенцијали пољопривреде, имајући у виду њен значај за прерађивачку индустрију, трговину и туризам, представљају највећу развојну шансу Србије у ближој будућности и начин да се смањи увоз бројних прехрамбених производа, али и повећа економски капацитет извоза заснованог на пољопривредним производима. Од највеће је зато важности обезбедити организовани и конкурентни откуп уз гарантоване цене, као и двоструко већи аграрни буџет од онога који Србија има данас. Све ове мере економске политике, које су утврђене у Декларацији економске будућности Србије, имају за свој најважнији циљ најпре заустављање пропадања и уништавања домаће привреде и заустављање пада животног стандарда грађана који се претвара у све већу немаштину, сиромаштво и беду. Зато нам је неопходна реална економска политика која ће поступно успети да повећа запосленост, покрене привреду и доведе до повећања зарада. Потребна нам је и вера и нада да Србија има унутрашњу снагу потребну да обновимо земљу и да остваримо циљ да наши грађани живе нормално од свог поштеног рада. Време је за изборе, време је да се заустави агонија и уништавање Србије. Време је да Србија добије нову Владу која ће чути глас народа, која ће чути да народ пре свега хоће посао, да хоће да живи од поштеног рада. Србију је захватила велика несигурност, а народ хоће ред у држави и хоће сигурност за своју породицу. Садашња власт је све више прошлост. Од ње ће остати само гомила празних речи и прегршт празних обећања и безобзирних обмана. Долази време нове српске владе која мора да ради, а не да празнослови. Време је за нову владу која ће покренути привреду, обезбедити људима посао. Време је за нову владу која ће поново градити правну државу и државу засновану на социјалној правди и солидарности. Време је за нову српску владу која ће зауставити сепаратизам и даље растакање државе. Време је за владу која ће сачувати јединствену и целовиту земљу и градити снажну државу Србију. Ко може да оствари овај велики циљ? За велике циљеве потребни су људи, озбиљни људи чврстих уверења, јасних политичких начела и, што је посебно важно, људи које краси лично поштење. Само такви људи могу поново покренути и подићи Србију. А ко је у Србији ако не Демократска странка Србије показала да је увек спремна све да жртвује зарад државних и националних интереса, зарад Србије? Зато можемо грађане да погледамо право у очи и зато можемо и имамо право да тражимо од народа да подржи нашу државну и националну политику у најбољем интересу Србије и њених грађана . Нас је овде на Скупштини ДСС пре и изнад свега окупила заједничка политичка идеја и заједнички циљ о напретку Србије, напретку српског народа и напретку свих грађана Србије. Данашња Скупштина треба да оснажи нашу Странку, да унесе нову енергију и нову снагу да заједнички и јединствено још јаче радимо за Србију. Народ хоће промене и зато је наш први циљ да се најпре распишу ванредни избори. Сваки дан опстанка на власти садашње наопаке погубне владе је на штету грађана и Србије. Грађани Србије хоће промене, хоће изборе и хоће нову српску владу. Демократска странка Србије заједно са грађанима тражи ванредне изборе и верујемо да ће на тим изборима овај пут победити Србија. Снажна и јака Србија нема и не сме имати алтернативу. Време је да пробудимо веру и наду у бољу будућност Србије и да заједно са народом који хоће промене започнемо унутрашњу обнову земље. Време је да се широм Србије, у сваком њеном делу, поново чује: Живела Србија!