Блог Општинског огранка ДСС у Смедеревској Паланци

Војска Србије избрисана са списка назива улица у Смедеревској Паланци, грађани огорчени овим потезом власти

Становници улице код касарне у Смедеревској Паланци,која се раније звала улица ЈНА,а затим улица Војске Југославије,и која би данас требало да се зове улица Војске Србије, не желе да се помире са одлуком СО Смедеревска Паланка која је преименовала ову улицу у Улицу Јозефа Шулца, војника Фашистичке Немачке у Другом светском рату. Ова одлука је иритирајућа, сматрају становници ове улице, а да би исказали свој револт јутрос је на једном приватном објекту у овој улицу освануо грб Дринске  дивизије. Револт грађана је разумљив. Улица у којој се налази касарна Војске Србије,дуж целе њене леве стране од уласка у Паланку и пола десне стране улице,не може носити други назив него УЛИЦА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ. Нико не оспорава да би Јозеф Шулц, иако војник Фашистичке Немачке, који је, бар по причи, одбио да пуца у младиће стрељане на Кисељаку 20. јула 1941.године, требало да добије своју улицу у Паланци, али то никако не може бити улица Војске Србије, већ нека друга,било која друга улица. Па све да је био и српски војник, а не немачки,његовим се именом не може дати назив улици која је носила име ВОЈСКЕ, југословенске или српске, НАШЕ ВОЈСКЕ. Немамо ништа против Немаца. Знамо, није да не знамо, да је и један од три паланачка Народна хероја из Другог светског рата, Иван Мукер, такође Немац, па се и школа и улица зову по њему. Зашто не бисмо и Јозефа Шулца испоштовали? Али не може се улица у којој се налази касарна Војске Србије назвати по немачком војнику. Ако је и од “жутих”, превише је! Питају се шта нама смета у називу УЛИЦА ЈОЗЕФА ШУЛЦА, а ми њих питамо,шта је њима сметало у називу УЛИЦА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ? Зашто је ВЛАСТ избрисала Војску Србије са списка назива улица у Смедеревској Паланци? Становници ове улице су огорчени и због тога што их нико није ни питао за мишљење,нити затражио сагласност, нити их обавестио о промени назива улице у којој живе, већ су први пут назив своје улице прочитали у позиву за референдум о самодоприносу. ВЛАСТ ће рећи, као што је рекла и опозиције на седници  Скупштине, ко смо ми да оспоравамо лик и дело Јозефа Шулца и да се залажемо за поштовање Војске Србије. Е па ми смо ГРАЂАНИ СРБИЈЕ! А има нас и староседелаца у овом крају града који знамо и нешто другачију причу о стрељању младића на Кисељаку и комунистичке манипулације у вези са тим несрећним догађајем!!! Касније је идеологији одговарало да Јозефа Шулца прогласе комунистом јер није хтео да пуца у комунисте. Нити је Јозеф Шулц био комуниста, већ војник Фашистичке Немачке, нити су несрећне жртве били комунисти, већ голобради младићи, готово деца, која нису ни познавала комунистичку идеологију.Немачки војник у том тренутку није могао да пуца у недужну децу. Неки други немачки војници су то могли, и тада и касније.Једном су, дакле,Јозефа Шулца прогласили комунистом, а данас, он је само Немац, што би требало да значи  пријатељ из Европе, који није хтео да пуца у наше људе. И сада ћемо памтити немачког војника, у реду, свако поштовање, а да ли памтимо ко су била та недужна српска деца? Један од њих био је Радмило Аранђеловић, рођен и одрастао у улици која се налази са друге стране касарне и која излази на улицу Војске Србије. Та улица у којој је рођен Радмило Аранђеловић, недужна жртва немачких фашиста,зове се од 1950.године Шерифова улица, а требало би да се зове Улица Радмила Аранђеловића,јер то и јесте његова улица. Радмило Аранђеловић је, истина, добио “своју”улицу,негде на другом крају града, у тзв. “насељу” у МЗ Стара Чаршија. Можемо готово са сигурношћу да тврдимо да данас нико од становника те улице не зна ко је био Радмило Аранђеловић, нити зашто њихова улица носи његово име. Не памтимо наше жртве. Али на другој страни, истина, ни већина становника Радмилове рођене улице,још увек Шерифове, не зна тачно ко је био тај Шериф? А они који наводно знају кажу да је тај Шериф био неки Шерифовић, који је из Босне дошао у Паланку пред рат, радио у АД.”Јасеница” и прикључио се партизанима у једном тренутку, отишао са њима у Босну и тамо му се губи траг. Био је у пратњи Ивана Мукера када је овај пред немачком рацијом бежао кроз ову улицу према железничком мосту на Јасеници. Наводно је Шерифовић тада био рањен. Био или не био рањен, протрчао је једном кроз ову улицу и она данас носи његово име. А Радмило Аранђеловић, који је у њој рођен, у којој му се и данас кућа налази и у којој га памте рођаци и комшије (нема их више међу живима, али су причу оставили), добио је “своју” улицу негде у “насељу”. Да ли ће тако бити и са Војском Србије? Да ли ће тако и СРПСКА ВОЈСКА имати своју улицу негде у Грчкој, али је неће имати тамо одакле потиче? Да ли се “ЖУТА ВЛАСТ” у Смедеревској Паланци прва одрекла Војске Србије бришући њено име са списка назива улица у граду? Срећом, називи улица су променљиви, па ћемо ово непоштовање према Војсци Србије брзо исправити, после првих избора. Али на нама је и да сачувамо Војску Србије. Поштујмо и јачајмо нашу војску. Поштујмо наше жртве из свих ратова, жртве  комунистичког терора и НАТО агресије. Зато поштовање и младићима који су на свој начин исказали отпор према онима који непромишљено или намерно уништавају све што је српско, да нам се не би ускоро десило да добијемо улицу НАТО АЛИЈАНСЕ или да нам ВОЈСКУ СРБИЈЕ замени НАТО, а да нас нико не пита за мишљење и сагласност.

Снежана Јањић